Од рака плућа у Србији сваког дана умре 13 људи

У свету се данас обележава Светски дан борбе против рака плућа, а у Србији тај најчешћи и најсмртоноснији карцином се открије код око 5.500 људи годишње, а умре 4.600 особа.

То значи да свакога дана око 13 људи у нашој земљи изгуби битку са том опаком болешћу.

Висока смртност узрокована је касним откривањем болести.

Пушење је главни фактор ризика за настанак карцинома плућа, а према подацима Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” у Србији 37 одсто одраслог становништва пуши, преноси Танјуг.

Директорка Клинике за пулмологију КЦС Виолета Вучинић Михаиловић каже да се у тој здравственој установи годишње збрине више од 5.000 пацијената, а да скоро сваки трећи дође са узнапредовалом формом карцинома плућа.

„Само у овој клиници прошле године умрло је 200 пацијената, што је много. Код највећег броја пацијената болест се открије у касном стадијуму, када је примена терапије доведена у питање”, рекла је Вучинић на конференцији поводом Светског дана борбе против рака плућа.

Болест се обично открива у касној фази јер је подмукла, пацијент обично нема тегобе, а када се оне јаве обично је већ узнапредовала.

Симптоми који могу да укажу на болест су кашаљ, сув или са искашљавањем секрета, тешко дисање, замарање.

Директорка Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” Верица Јовановић каже да се последњих десет година бележи пораст оболевања и умирања од карцинома бронха и плућа.

„То је најчешће дијагностикован рак код мушкараца и карактерише га висока стопа смртности. Пошто се открива касно, период преживљавања од дијагностике до смртног исхода је кратак”, рекла је Јовановић.

Представник Светске здравствене организације (СЗО) у Србији Александар Бојовић указао је да је у свету прошле године регистровано 2,09 милиона новооболелих од карцинома плућа, а да је у тој години умрло 1,76 милиона пацијената.

Он је указао да акценат мора да буде на превенцији, а једна од првих мера је престанак пушења.

Србија годишње изгуби два одсто БДП-а на лечење и терапију последица пушења.

„Стратегија на превенцији пушења треба да обухвати не само дуванске производе, већ и електронске цигарете и наргиле. На основу истраживања СЗО употреба електронских цигарета и наргила све је популарнија међу младима, јер их дуванска индустрија користи за регрутовање младих за касније кориштење дуванских производа”, појаснио је он.

Милица Контић Јовановић из Клинике за плућне болести нагласила је да је у последњих десет година ситуација, када је реч о лечењу пацијената, драстично мења појавом персонализоване молекуларне терапије и најновије имунолошке терапије.

Она је указала да је имуно терапија пацијентима доступна само кроз клиничке студије или кроз донације, али да још увек није доступна о трошку РФЗО.

SKINI APLIKACIJU