ЗАСЛУЖУЈУ НАЈВЕЋЕ ПОШТОВАЊЕ: Овако је то када сте самохрани родитељ у Србији

Били они очеви или мајке, њима ништа није тешко иако се сами суочавају са финансијским, социјалним а често и психолошким проблемима и потешкоћама. Нико не зна колико је самохраних родитеља у Србији јер не постоји јасна евиденција, мада према неким проценама њих је око 150.000.

Како живе и с којим проблемима се суочавају, посебно самохране мајке, ни то није у потпуности познато, а многи овај појам често и погрешно тумаче.

``Самохране мајке су по дефиницији разведене жене, удовице или мајке које имају ванбрачну признату или непризнату децу. Њихов положај у Србији је јако тежак јер се суочавају са бројним проблемима као што су незапосленост, рад по сменама, немогућност уписа деце у вртиће за оне које раде, а које нису пријављене, затим мала примања и бројне друге потешкоће`` открива Вера Тотић, председница Удружења самохраних родитеља Србије, које броји 750 самохраних родитеља.

Просечна самохрана мајка је најчешће због лоше финансијске ситуације принуђена да ради више послова, а често је прати и неразумевање и осуда околине у којој живи. Један од њених највећих страхова јесте да може нешто лоше да јој се деси, па се зато труди да што пре осамостали своје наследнике за живот како би били способни сами да се снађу у разним животним ситуацијама. Алиментација није баш увек сигуран извор прихода јер родитељ који треба да је плаћа често избегава измирење ове обавезе.

``Самохране мајке су све само не неуспешне и неиспуњене. Живимо у 21. веку и није само жена крива што се брак није одржао. Оне су и те како успешне кад за један данстигну саме да обаве све оно што у многим породицама раде два партнера`` каже Вера.

Ипак, једини проблем код самохраних мајки, а и очева је у томе што од свих тих силних обавеза, које сами обављају, не виде колико им деца брзо расту. После им буде жао што нису имали више времена да у потпуности уживају у њиховом одрастању.

С психолошког становишта поставља се питање да ли деца коју одгаја само један родитељ имају подједнаке шансе да се развију у стабилне и јаке личности, као и малишани који одрастају са оба родитеља.

``Да ли ће се неко дете развити у стабилну и јаку личност, то зависи како од наслеђа и темперамента, тако и од средине у којој живи. Ако је динамика односа у породици са једним родитељем здрава и флексибилна, ако се у њој поштују потребе и права детета, онда је велика вероватноћа да ће оно израсти у нормалну одраслу особу. Исто тако ако породица са оба родитеља има поремећене односе, та шанса се смањује и онда џаба што су ту и мама и тата``. објашњава Николина Милосављевић, психолог и саветник за родитеље.

Поједине самохране мајке и очеви често праве грешке и онда кад не умеју да разграниче партнерски однос од родитељског. Зато многи од њих преко деце покушавају да се освете бившем партнеру.

``Углавном то раде тако што оспоравају виђање малишана са другим родитељем, измишљају некакво насиље, а што је најгоре, врло често налазе подршку и у радницима Центара за социјални рад, који умеју да буду и виновници несугласица међу бившим партнерима`` истиче Тотићева и самохраним мајкама и очевима саветује да буду привидни пријатељи бар пред децом јер су због њих везани за цео живот.

SKINI APLIKACIJU