Сутра се додељује Нобелова награда за КЊИЖЕВНОСТ: Да ли ће се НОБЕЛ наћи у рукама Марагерет Атвуд, или ће се поново умешати ПОЛИТИКА где јој место није?

Шведска академија саопштиће сутра име овогодишњег лауреата Нобелове награде за књижевност. Тачно у 13 сати биће познато ко ће добити најважније литерарно признање на свету, а ново именовање, чини се, прати веће интересовање него иначе.

Разлог за то крије се великим делом у прошлогодишњем лауреату Бобу Дилану. Шведска академија срушила је све норме традиционалног схватања књижевности проглашивши за нобеловца славног певача, музичара и кантаутора, па се тако овај пут с већим нестрпљењем ишчекује шта ће сада одлучити Нобелов комитет.

Права изненађења, међутим, нису могућа, откада најпознатије светске кладионице предвиђају победнике. У последњих десетак година седам пута је добитник награде био међу три имена са најмањом квотом на листама кладионице, а чак четири пута је лауреат имао највише шанси за победу. Тако је белоруска новинарка Светлана Алексијевич пре две године имала најмању квоту - 2/1 у тренутку када се кладионица затворила, шведски песник Томас Транстремер 2011. је имао шансе 4/6, немачка књижевница Херта Милер 2009. 3/1, а годину дана пре тога француски писац Жан-Мари Гистав ле Клезио 2/1. Чак се и Боб Дилан годинама налазио у првих десет имена са најбољим шансама за победу.

Према оцени руководства кладионице Ледброкес, који су први увели клађење на будућег нобеловце, у свакој трци (о ком год спорту да је реч) у просеку фаворит побеђује у 30 одсто случајева. Овај пут најмања квота је на кенијског аутора Нгуги ва Тионго (квота 4/1), који је и прошле године важио за главног фаворита. Он се, заправо, последњих година обавезно налази међу главним Ледброкесовим кандидатима за Нобела, а то што се иста ситуација понавља, не значи да има слабији изглед за успех. Напротив. Тако су и Алис Манро и Светлана Алексијевич биле неколико година међу пет писаца са најмањом квотом, пре него што су постале лауреаткиње.

Тик уз њега је славни јапански писац Харуки Мураками, такође стални фаворит. Ако је судити по квоти - 5/1, његови обожаваоци више него икад верују да је ово његова година. Заправо, они сваке године верују да је то његова година, због чега широм света Муракамијеви читаоци уплаћују новац кладећи се да ће њихов омиљени писац постати нобеловац и тиме смањујући његову квоту и класификујући га међу главне фаворите.

Највеће изненађење тренутно се налази на трећем месту. У питању је канадска књижевница Маргарет Атвуд. Иако је добро познато да је ауторка "Слепог убице" годинама номинована за најважније књижевно признање, до сада није била виђена као један од главних фаворита, пре свега јер је пре четири године ово признање отишло у руке њеној сународници и уз то жени Алис Манро. Књижевна критика сматра да је Нобелов комитет, будући да воли да шара приликом одлука о награђенима, оног тренутка када је именовао Манро, зацементирао своју одлуку да Атвуд неће добити ово признање или барем не још неко дуже време (ако га ова 77-годишња књижевница уопште дочека). Разлог њеног појављивање на листи може се тражити у поново откривеном значају њеног дела. Наиме, иако је Атвуд врло цењена књижевница, многи су ипак за њено име чули тек након серије "Слушкињина прича" (заснованој на њеном истоименом роману) која важи за један од најбољих телевизијских програма у последњих неколико година и која је недавно освојила неколико награда Еми (занимљиво је да се на самој додели појавила и канадска ауторка коју је телевизијски свет поздравио овацијама). Њена дистопијска прича објављена пре више од 30 година тако је постала важно место у посматрању Трампове Америке, због чега су изнова штампани нови тиражи овог дела, али и њених других књига. Истовремено "Слушкињина прича" постала симбол феминистичких протеста у САД. Да ли ће и Нобелов комитет послушати публику и наградити Маргарет Атвуд, видећемо у четвртак. С обзиром на нова тумачење њеног текста, то ће свакако бити и политичка одлука.

Великим делом била би политичка одлука и када би био награђен јужнокорејски песник Ко Ун, посебно у тренутку када Ким Џонг Ун и Доналд Трамп звецкају оружјем. Ко Ун је пацифиста и некадашњи зен монах који је изгубио већи део своје породице у Корејском рату, да би годинама затим три пута завршио у затвору борећи се за људска права и демократију у Јужној Кореји. Његова квота у кладионици Ледброкс је 8/1, а ту цифру дели са кинеским писцем Јан Лианке, чије су књиге биле забрањиване у родној Кини. Лианку су шансе знатно повећане у последњих неколико дана, иако је Нобелова награда недавно отишла у Кину (и руке Моа Јана), као и у случају Канаде и Алис Манро.

У првих десет су такође све стари знанци: израелски приповедач Амос Оз (10/1), италијански књижевник Клаудио Магрис (10/1), шпански прозаиста Хавијер Маријас (10/1), сиријски песник Адонис (6/1), амерички писац Дон ДеЛило (12/1). Име добитника још није познато, али оно што јесте је да ће ове године из Нобеловог фонда за књижевног лауреата бити издвојено девет милиона шведских круна, односно близу милион евра.

SKINI APLIKACIJU