Хрвати достигли нови ниво ИСКОМПЛЕКСИРАНОСТИ: Домољубима сметала ТРИ ПРСТА Краља Звонимира, па му доцртали још ДВА! (ФОТО)

Корисници друштвених мрежа су приметили нешто необично на табли која се налази на улазу у Книн. На њој је представљен краљ Звонимир са натписом "Краљевски град Книн – Добродошли".

Међутим, приказ краља Звонимира се разликује од оригинала по томе што су на његовој десној шаци досликана два прстаДва прста која се виде на табли (мали и домали прст) нису испружена на оригиналном приказу.

Иначе, у Книну, се редовно одржава манифестација "Звонимирови дани" током које се посетиоци упознају са баштином тог града. Организатори наводе да цео догађај враћа Книн у атмосферу из добра краља Звонимира, тачније у крај 11. века.

У том граду је откривен и споменик краљу Звонимиру 2009. године, рад шибеничког академског вајара Александра Але Губерине.

Портал "Мондо" писао је о табли у Книну на којој су додата два прста краљу Звонимиру.

Оно кад си Хрват, па те свашта сврби и жуља ? па се чешеш фотошопом. pic.twitter.com/u4NLhR5rH2

— Бошко (@PadobranacSRB) September 12, 2017

"Изгледа да се некоме није свидело да Звонимир дочекује посетиоце Книна са испружена три прста, што је као српски поздрав од 1990. године често користио председник СПО Вук Драшковић, а потом је и шире прихваћено, нарочито међу српским борцима у ратовима од 1991. године до 1999. године", наводи "Мондо".

Дмитар Звонимир је био бан, војвода и краљ Хрватске. Први пут се јавља у изворима као владар северне Хрватске, тј. Славонског баната. Да би ојачао свој положај и учврстио добре односе са Арпадовићима, Звонимир склапа веридбу са Јеленом (званом Лепа), ћерком угарског краља Беле првог. Краљ Звонимир је умро 1089. године. Питање начина на који је умро краљ Звонимир једно је од контроверзнијих у хрватској историографији. Једни сматрају да је Звонимир умро природном смрћу, а други да је убијен. Поставка о насилној смрти заснива се на причи у којој су Хрвати убили свога краља на Косову Пољу код Книна 20. априла 1089. противећи се његовом позиву да, по папину налогу, крену у крсташки рат. Тај податак је у 14. веку уврштен у хрватску редакцију Летопис попа Дукљанина, као и у нека каснија дела.

SKINI APLIKACIJU