Чак и Хрвати УСТАШЕ против спомен плоче Јури Францетићу, оснивачу ЦРНЕ ЛЕГИЈЕ

Хрватска влада и локалне власти противе се постављању спомен плоче на родној кући усташког заповедника Јуре Францетића у Оточцу.

Хрватски МУП најављује мере за спречавање евентуалних протвправних понашања, јавила је ХИНА.

Постављање плоче Францетићу противно је извориним основама Устава, а влада поступа и поступаће у складу с Уставом и законима штитећи углед и интересе Хрватске, саопштила је Влада Хрватске.

Из МУП је поручено да организатор Хрватска академија наука и уметности у дијаспори до сада није тај догађај пријавила надлежној полицијској управи, па ће полиција у складу са законским овлашћењима предузети неопходне мере и радње из своје надлежности ради спечавања евентуалних противправна понашања.

Претходно се и председник Хрватског сабора Горан Јандроковић оштро супротставио постављању спомен плоче једном од најпознатијих усташких вођа из периода Другог светског рата, истакавши да се ради о потпуно неприхватљивом и недопустивом поступку, уз поруку да се таква плоча не сме поставити, јер би то било у супротности с Уставом.

Zloglasni ustaški komandant Francetić dobija spomen-ploču? https://t.co/Xbw1sZyUdq pic.twitter.com/B2pjaGcesf

— BiGportal.ba (@BiGRadioBL) June 27, 2017

Председник Градског већа Града Оточца Бранислав Шутић (ХЏ) изјавио је Хини да Оточац гради своју перспективу као проевропски град. "Евентуално постављање плоче могло би оптеретити односе у граду, спречити инвеститоре да улажу, а нама треба мир, а не некакви радикализми", рекао је.

Шутић такође каже да су у Оточцу затечени ситуацијом, што потврђује чињеница да он као дугогодишњи јавни радник Оточца није знао где је та наводна родна кућа Јуре Францетића. О томе се морао распитати, што показује да у Оточцу не делују никакве екстремне групе.

Jure Francetic briefs his troops outside the Catholic church in Tomislavgrad... #nob pic.twitter.com/QCExg5ZgX7

— Socijalist ⭐ (@socijali_ST) March 29, 2017

Стјепан Костелац, независни градоначелник Оточца, на питање хоће ли у суботу бити на постављању спорне плоче одговорио је да није добио никакав позив, да нема никаква овлашћења с тим у вези и да у суботу неће бити тамо. "Нити ћемо ићи нити желимо ићи, а о свему осталоме могу рећи да је то виша политика, нека неко истражи ко с тим има везе, нас не занима, не желимо никакве изгреде нити екстремне односе у Оточцу", рекао је Костелац.

Постављање плоче Францетићу као "истакнутом усташи-антифашисти, хрватском политичару и легендарном војсковођи из Другог свјетског рата, против удруженог италијанског и српског фашизма" најавио је председник ХАЗУД Драган Хазлер, те позвао на откривање плоче државни врх, председницу Колинду Грабар-Китаровић, председника Хрватског сабора Гордана Јандроковића и премијера Андреја Пленковића.

На интернет страници ХАЗУД пише да је то удружење основано у швајцарском граду Базу 1978. године "када је било видљиво да је Огранак Матице Хрватске у том граду, како се наводи, осакаћен, задужбина замрзнута и све хрватске активности, осим Хрватске Католичке Мисије закочене или замрле".

Хазлер је домаћој јавности познат по заговарању да у Слуњу буде постављен споменик Францетићу, оснивачу и првом заповеднику Црне легије, односно елитне јединице Независне државе Хрватске", јер је Францетић, тврди Хазлер, "водио многе борбе против четника и партизана".

Споменик је скупина грађана поставила у Слуњу у јуну 2000. године, а уклоњен је уз притисак домаће и међународне јавности у августу 2004, при чему је уклањању претходило међусобно супротстављених протестних окупљања, уз јаке снаге специјалне полиције.

У међувремену се из Аргентине локалном интернетском медију Ликаонлине јавио Јорге Францетић, нећак Јуре Францетића, који каже да породица није упозната с постављањем плоче, а да они овог лета намеравају ставити једну плочу на гроб његових родитеља, јер су партизани Францетићево тело "бацили на непознато место".

"Генерал Францетић је убијен без суђења и то је злочин против човечности. Наша фамилија мисли ићи на суд и ако не може у Хрватској, ићи ћемо на супранационални суд", стоји у писму Јорге Францетића, у којем се каже да је Францетић био заробљен приликом обарања његовог авиона 1942. године недалеко Слуња и да су га партизани приликом заробљавања "тешко ранили ударцем секром у главу", од чега је умро након неколико дана.

SKINI APLIKACIJU