СВЕДОК: Праћење Славка Ћурувије прекинуто на дан његовог УБИСТВА; Било ми је чудно али нисам коментарисао

Бивши начелник Четвртог одељења београдског центра Државне безбедности Бранко Важић изјавио је данас да је на дан убиства новинара Славка Ћурувије прекинуто његово праћење али да не зна ко је то наредио.

У сведочењу на суђењу оптуженима за убиство Ћурувије, Важић је рекао да је из књиге дежурства у Центру Државне безбедности видео да је наређен прекид пратње.

"Било ми је чудно, али то нисам коментарисао", рекао је Важић одговарајући на питања судије Снежане Јовановић о прекиду пратње Ћурувије на дан његовог убиства.

Важић је рекао да је за праћење Ћурувије био издат налог и да су га пратили припадници Деветог одељења.

Он је навео и да су оперативци са терена извештавали дежурне начелнике у Центру о дешавањима на терену.

Важић је рекао и да је за убиство Ћурувије сазнао када је дошао на дежурство и да му је то пренео начелник који је претходно дежурао.

"После су кренули коментари по служби, овакви и онакви", рекао је Важић.

На питања адвоката одбране и судије Јовановић, он је потом рекао да не може тачно да се сети да ли је 11. априла када је убијен Ћурувија или дан касније био дежуран, додавши да је на дежурствбо дошао у касним поподневним или вечерњим сатима.

После Важића, сведочили су бивши радник ДБ Владимир Мартиновић и бивши начелник Безбедносно-информативне агенције Миша Милићевић.

Важић као и Мартиновић и потом Милићевић рекли су да немају непосредних сазнања о налогодавцима, организаторима и извршиоцима убиства.

Мартиновић је рекао и да је после петоктобарских промена присуствовао узимању изјава од припадника службе који су пратили Ћурувију као и од других особа и београдског центра ДБ, међу којима је био Милан Радоњић.

Он је рекао и да су те изјаве узимане у складу са законом, а да је Радоњић тражио и да иде на полиграфско испитивање, али да то није прихваћено.

Милићевић, који је био директор БИА од од јануара 2003. до марта 2004. године, рекао је и да не може тачно да се сети да ли се БИА тада бавила убиством Ћурувије.

"Не могу децидно да кажем да јесмо или нисмо а тада смо имали друге приоритете попут убиства премијера, ванредног стања у земљи, убиство припадника службе у Бујановцу...", рекао је Милићевић.

За убиство Ћурувије су оптужени бивши начелник Државне безбедност (ДБ) Радомир Марковић, некадашњи начелник београдског центра ДБ Милан Радоњић, бивши главни инспектор Друге управе ДБ Ратко Ромић и припадник резервног састава ДБ Мирослав Курак.

По оптужници, Ћурувију је убио Курак, који је у бекству, а саучесник му је био Ромић, који је, као и Радоњић, ухапшен јануара 2014. године.

Ћурувија је убијен 11. априла 1999. у Светогорској улици Београду, а оптужени су током претходних рочишта одбацили сваку повезаност с тим злочином.

SKINI APLIKACIJU