Да се на њега угледају, одрекао се новца, вратио се у Партизан!

Некадашњи селектор нашег националног А тима преузео је омладинце и том приликом им објасинио неке веома битне ствари

Репрезентације Србије до 21 године, предвођена селектором Илијом Петковићем, одиграла је два пријатељска меча – против Словачке (0:2) и Украјине (1:1).

За 180 минута игре, селекција сачињена од момака који углавном не играју у клубовима, постигла је само један погодак преко Лутовца. Да су жељни минута на терену и доказивања, момци су доказали борбом и у појединим моментима грубљом игром што се рефлектовало са пет жутих картона и црвеним Стевановићу у 80. минуту сусрета са Украјинцима.

– Пробао сам свима да укажем шансу. Једино нисам прилику дао Вићићу, док је његов саиграч Мијаиловић, из Бежаније, добио минутажу. Било је проблема са њима, имали су обавезе према клубу, морао сам да их пустим. Вићић ће да добије шансу на лето, ако останем селектор. У супротном, наследнику ћу указати на њега – истакао је Илија Петковић.

Да ли то значи да одлазите са селекторског места?

– Човек сам савеза. Имам више епизодну улогу у ФСС, ако савез буде ставио задатак пред мном, наравно да ћу га прихватити и наставити са радом на начин који људима из савеза одговара.

Какав је утисак после два меча?

– Долази смена генерације, следећој припадају момци које водим. Савез је направио добар потез што ове дечаке није пустио низ воду. Много их је отишло из Србије, сад су на клупским маргинама. То је она прича да рано извозимо децу и да од њих правимо неиграче.

Како би момци требало да се понашају?

– Било би добро да се угледају на Уроша Ђурђевића. Описао бих га као стари акумулатор, упалио се после дугог стајања и – васкрсао. Поново је прави. Одрекао се новца, вратио у Партизан. А, многи клубови су желели да га ангажују.

Где видите већину ваших ученика?

– У наредној репрезентацији до 21 године, која сад под Лалатовићем гази, као против Шведске. Уколико дође до симбиозе две генерације, имаћемо право на наду за на-радена такмичења, прво за септембарске квалификације.

Колико је било тешко радити кад знате да већина изабраника не игра у клубовима?

– Не желим да се правдам, овог посла сам се примио духовно, због обавеза према деци. Главни утисак свега је да тренинг без мечева ништа не значи. Само кад играчи имају утакмице можете очекивати производњу, да се тако изразим. Тај хендикеп се осети. На оба меча видело се до којег минута момци имају свежину. Фудбал није игра ногама, него и главе. Кад не користе оба, није за неуспех тешко окривити немоћ, грчеве... Једноставно види се кад физичка спрема није на нивоу – објаснио је Илија Петковић, учесник СП у Немачкој 2006. године.

SKINI APLIKACIJU