Извоз Србије у 2016. већи 11,6 одсто

Укупна спољнотрговинска робна размена Србије у 2016. години износила је 30,8 милијарди евра, што је повећање од 8,4 процента у односу на претходну годину, према данашњим коначним подацима Републичког завода за статистику.

Извоз робе је порастао за 11,6 посто, на 13,43 милијарде евра, док је увоз био већи за 6,1 одсто, и вредео је 17,38 милијарде. Спољнотрговински дефицит је износио 3,94 милијарде евра, што је за 9,1 проценат мање него 2015. године.

Изражено у доларима, робна размена са светом је прошле године забележила раст од 8,0 посто, на 34,1 милијарду долара, при чему је извезено робе за 14,88 милијарди долара, или за 11,2 посто више, а увезено за 19,24 милијарде, односно за 5,7 процената више него претходне године.

Дефицит је тежио 4,36 милијарди долара, што чини смањење од 9,7 одсто. Покривеност увоза извозом је порасла са ранијих 73,5 процената на 77,3 посто.

Највеће учешће у укупном извозу имао је Регион Војводине (32,1 одсто), док је у увозу предњачио Београдски регион (46,1 одсто).

У извозу су главни спољнотрговински партнери појединачно били Италија (2,16 милијарди долара), Немачка (1,94 милијарде), Босна и Херцеговина (1,24), Румунија (851 милион) и Руска Федерација (795 милиона).

Истовремено, највише робе смо увезли из Немачке (2,47 милијарди долара), Италије (1,98), Кине (1,60), Руске Федерације (1,51 милијарди) и Мађарске (881 милион).

Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини. Земље чланице Европске уније чине 64,4 посто укупне размене.

Други по важности партнер су биле земље ЦЕФТА, са којима је остварен суфицит у размени од 1,91 милијарду долара. У земље ЦЕФТА смо извезли производе за 2,67 милијарди долара, а увезли за 761,9 милиона. Покривеност увоза извозом је 350,9 процената.

Суфицит у размени је остварен са бившим југословенским републикама Босном и Херцеговином, Црном Гором и Македонијом, као и са Румунијом, Италијом, Бугарском, Великом Британијом, Словачком и Хрватском.

Највећи дефицит је био у трговини са Кином (због увоза телефона за мрежу станица и лаптопова) и Руском Федерацијом (због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса).

Следи дефицит са Немачком, Пољском, Мађарском, Турском, Белгијом, Аустријом, Француском и Ираком.

SKINI APLIKACIJU