ИМА СВИ ДА ИЗГИНЕМО ЗБОГ КВАЛИТЕТА И СТРУКЕ: Фирма која је надзирала радове на "СРУШИДОРУ 10" годину дана била на ЦРНОЈ ЛИСТИ Светске банке

Светска банка 2015. године ставила је на црну листу познату америчку консултантску кућу „Луј Бержер“, која је од 2011. ангажована за посао надзора на Коридору 10, на деоници кроз Грделичку клисуру на којој се урушио потпорни зид.

„Луј Бежеру“ је на годину дана било забрањено учешће на пројектима које финансира та банка, због улоге у корупционашкој афери. Како је та међународна институција утврдила, представници те америчке фирме су подмићивали локалне политичаре у Вијетнаму, како би реализовали два пројекта које је финансирала Светска банка. На сајту „Луј Бежера“ наводи се да је у Србији присутан од седамдесетих година прошлог века, да је учествовао у пословима вредним око милијарду евра, међу којима су реконструкција моста Слобода 2002. године, изградња моста преко Аде и Коридор 10, где је добио надзора целе деонице од Грабовнице до Левосоја, која обухвата Грделичку клисуру дугу 47,7 километара.

Ни шпански Азви, који је извођач радова на деоници кроз клисуру и на делу где се по трећи пут урушио потпорни зид, није се прославио у радовима са српском Владом. Наиме, он је био ангажован на изградњи Жежељевог моста у Новом Саду. На овом пројекту рокови су пробијени две године, а и сада траје спор између ове фирме и Мостоградње која је била подизвођач на изградњи моста. Наиме, Мостоградња тврди да им је Азви остао дужан и води се арбитража.

То је још један додатак причи која се плете око урушавања зида на иначе тешкој деоници. Други део чини пријава против 16 инжењера коју је Министарство грађевине, саобраћаја и инфраструктуре упутило Инжењерској комори Србије, а сумња се да они који су радили главни пројекат 2010. године нису адекватно геолошко-геотехнички истражили земљиште, због чега је цело техничко решење било неодговарајуће. Због овога је Министарство поднело пријаве против инжењера Саобраћајног института ЦИП, као и инжењера Института за путеве које је радило контролу овог пројекта.

„Према информацијама којима располажемо, радове из потврђеног главног пројекта није било могуће извести на терену, те је извођач радова предложио измену овог пројекта. Због нестабилности терена дато је ново решење које је претрпело 11 измена. Измене су се сводиле на допуну елемената конструкције (додатни анкери, хоризонталне греде…) јер су оптерећења у конструкцији временом постајала све већа“, наводи се у пријави Министарства.

Даље, међутим Министарство подноси пријаву и против инжењера који раде у америчкој консултантској кући „Луј Бержер“, „који је имао обавезу да упозори извођача и инвеститора да се радови изводе по пројекту који није одобрен од стране надлежног органа и да наложи обуставу њиховог извођења“.

Даље, у пријави се тражи утврђивање стручне одговорности и извођача радова, инжењера из шпанског Азвија, јер „према информацијама којима располажемо неспорно да радови нису извођени по потврђеном главном пројекту, већ по изменама које нису спроведене у складу са законском процедуром, него су последица, основано сумњамо, директног договора између инвеститора и извођача. Могући су и пропусти извођача у смислу припремних радова, извођења радова и заштите радова током извођења као и могуће неквалитетно извођење самих радова“.

За Горана Родића из Грађевинске коморе нема дилеме да инжењери из ЦИП-а и Института за путеве немају везе са зидом који се урушио нити са пројектом по ком је он прављен и да није требало да се нађу на овом списку.

– То је опасно, људи могу остати без послова зато што су се нашли на некаквом списку, а нису криви. Ту су вероватно и одштетни захтеви које ће поднети против Министарства за нарушавање угледа – објашњава Родић додајући „да је ЦИП радио санацију косине до овога вероватно не би ни дошло“.

Он додаје и да након санације треба урадити детаљно истраживање земљишта пре него што се аутопут пусти у рад и „то ће трајати дуго и коштаће пуно“. Процењује да ће вероватно доћи до арбитраже пред Привредном комором Србије због надокнаде штете.

– Азви је радио код нас већ на градњи Жежељевог моста у Новом Саду где су остали дужни Мостоградњи која им је била подизвођач – напомиње Родић.

Иначе изградња Жежељевог моста је пробила рок за скоро две године, углавном зато што Мостоградња није имала новца да исплати својим подизвођачима, чекајући уплате од Азвија, који је опет од државе тражио додатни новац за радове.

Фајтер / Данас.рс / од 30.08.2018.

SKINI APLIKACIJU