Агрокор касни са плаћањем робе и у Србији

Дугови Ивице Тодорића премашују шест милијарди евра и угрожавају и његове послове у Србији где је власник Идеје, Меркатора, Роде, Дијаманта, Фрикома...

Неким добављачима у Србији Агрокор није платио робу испоручену пре четири месеца. Ово је информација Министарства трговине и туризма коју је добила од неких произвођача који снабдевају Агрокорова предузећа, мада неки други добављачи тврде да се њима не касни са плаћањем.

Расим Љајић, министар трговине у писаној изјави Данасу каже да их у Агрокору уверавају да су фирме које раде у Србији стабилне и најављују нови састанак следеће недеље.

"Отворили смо и дијалог са добављачима, јер наша брига није само 11.000 запослених у Агрокор концерну у Србији. Наша брига су и добављачи и желимо да утврдимо да ли има кашњења у исплати према њима од стране Агрокора. Постоји закон о обавезама плаћања који предвиђа рок од 60 дана за исплате према добављачима и ми инсистирамо на пуном поштовању тог закона", каже Љајић.
У Србији Агрокор контролише трговинске ланце Идеа, Меркатор и Рода, а имају и велепродају Велпро. Осим тога Агрокор у Србији поседује фабрику уља Дијамант, фабрику воде МГ Мивела, компанију Фриком и Кикиндски млин.

Концерн Агрокор је од планова за иницијалну јавну понуду на Лондонској берзи за само шест месеци дошао на ивицу банкрота. Презадужени конгломерат у већинском власништву хрватског тајкуна Ивице Тодорића је након смањења кредитног рејтинга од стране Стандард енд Пурса и Мудиса у јануару и фебруару наишао на проблеме приликом подизања нових кредита. Концерн од чак 61 предузећа из Хрватске, Србије, Словеније, Мађарске и БиХ која се претежно баве производњом хране и малопродајом годишње прави око 6,5 милијарди евра промета, али су му обавезе достигле шест милијарди евра, а око 3,5 милијарди су дугови банкама.

Према писању хрватских листова добар део ових дугова држи руска Сбербанка која наводно није заинтересована за рефинансирање кредита по условима које тражи Агрокор. Према писањима медија Агрокор руским банкама Сбербанк и ВТБ дугује око 1,3 милијарду евра.

Иначе Агрокор се и у својој пуној експанзији скупо задуживао. Три серије обвезница у укупној вредности од 925 милиона евра које је ова компанија издала на Ирској берзи са доспећем 2019. и 2020. године имале су каматне стопе од 8,87 до чак 9,87 одсто годишње. Сада инвеститори на берзи траже принос од 16 одсто на Агрокорове обвезнице.

Поред тога Агрокор је издао и 485 милиона евра тзв. ПИК обвезница које су комбинација дужничких и власничких хартија и које доспевају следеће године. Управо отплата ових хартија је критична. Новац би се могао набавити продајом неке фирме, рецимо воде се преговори о продаји Јамнице Кока-Коли, али стручњаци истичу да банке и власници чистих обвезница имају предност код исплате.

Поред тога неки медији спекулишу да Тодорићев конгломерат дугује држави 800 милиона евра пореза на додату вредност, као и да касни у просеку месец дана запосленима са исплатом плата.
Након прекјучерашње информације да хрватска Влада неће спашавати Агрокор из буџетских средстава, акције компанија из концерна забележиле су велики пад на Загребачкој берзи, као уосталом и берзански индекс Кробекс. Занимљиво је да је актуелни хрватски министар финансија до постављења на ово место био директор у Агрокору задужен за финансије и стратегију.

SKINI APLIKACIJU