Сећање на жртве бомбардовања Београда 1941. године

Поводом обележавања сећања на жртве бомбардовања Београда, 6. априла 1941, министри и представници Града Београда положиће цвеће и одати пошту жртвама.

На Алеји страдалих у шестоаприлском бомбардовању на Новом гробљу, венац ће положити министар за рад, борачка и социјална питања Александар Вулин.

Министар одбране Зоран Ђорђевић положиће венац код Споменика пилотима браниоцима Београда априла 1941. године, на кеју код хотела Југославија.

Дан сећања на страдање Народне библиотеке Србије биће обележен данас у Холу испред Централне читаонице националне библиотеке.
Присутнима ће се обратити министар културе и информисања Владан Вукосављевић, управник Народне библиотеке Србије Ласло Блашковић, генерални директор Руске националне библиотеке из Санкт Петербурга Александар Иванович Вислиј, академик и књижевник Горан Петровић и песник Душко Новаковић, најавила је библиотека.

Поводом Дана сећања на страдање Народне библиотеке Србије, у специјалној комори, у Холу испред Централне читаонице, биће изложена слика "Жена у српском" Ђуре Јакшића, књижевника и сликара рођеног исте године када је основана Библиотека. Реч је о најстарије датованој слици у фонду Библиотеке, из друге половине 19. века. Слика није потписана, а назив "Жена у српском" је оригиналан и односи се на српски грађански костим. Управник Ласло Блашковић положиће венац на локалитету Косанчићевог венца, на месту страдања Народне библиотеке Србије у Другом светском рату.

Немачки авиони су 6. априла 1941. бомбардовали Београд, потом и Краљево, Ниш и друге градове, напад је почео без објаве рата и означио почетак Другог светског рата у Краљевини Југославији.

Прве бомбе пале су на Београд у 6.30 сати, док је већина становника још спавала.

Немачки бомбардери су истог дана, у четири наврата, разорним и запаљивим бомбама засули град. Око 16 часова из правца Румуније долетело је тридесетак злогласних бомбардера "штука", из којих се пуцало по колонама избеглица док су панично напуштале разорени град. Авиони су полетали са аеродрома из Беча, Граца и Арада.

Престоница Југославије поново је нападнута 11. и 12. априла. Напади су трајали и ноћу, а на град је изручено 440 тона смртоносног товара. Тачан број жртава никада није прецизно утврђен. На списку погинулих у Београду, који је тада имао 370.000 становника, записана су имена 2.274 грађанина, док неке процене говоре о близу 4.000 страдалих.

Град је претрпео непроцењиву материјалну штету. Потпуно је разорено 714 зграда, теже оштећено 1.888 зграда, а делимично оштећено 6.829, међу којима и зграда Старог двора, чија је купола срушена.

Гађане су густо насељене четврти, болнице, Учитељски дом, Каленић пијаца, железничка станица, Главна пошта, земунски аеродром. У порти Вазнесењске цркве побијено је и рањено неколико стотина цивила, а више стотина грађана настрадало је када је директно погођено градско склониште у Карађорђевом парку.

Потпуно је уништено здање Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу, подигнуто 1832. године. Била је то једина национална библиотека која је намерно нападнута и уништена током Другог светског рата. У пожару после бомбардовања нестао је цео фонд од 350.000 књига, укључујући и средњовековне списе непроцењиве вредности.

У Библиотеци су биле и збирке турских рукописа, више од 200 књига штампаних од 15. до 17. века, старе карате, гравире, уметничке слике и новине као и све књиге штампане у Србији и суседним земљама од 1832. године.

До напада на Краљевину Југославију дошло је после војног преврата и демонстрација 27. марта против Тројног пакта, који је два дана раније склопила тадашња влада Цветковић-Мачек.

Отпор пакту са силама Осовине разљутио је Немачку, јер је пореметио планове о нападу на Совјетски Савез, па је истог дана, на основу Хитлерове наредбе, у оперативном штабу Немачке армије донета одлука (Директива 25) да се, осим Грчке, и Краљевина Југославија уништи као држава. Команда немачке Четврте ваздушне флоте разрадила је план напада под називом "Казнена одмазда", којим је предвиђено и бомбардовање Београда, а операцијом је командовао генерал Александар Лер.

Бранећи слободно небо Београда, погинуло је 11 пилота Шестог ловачког пука. Њима се град одужио са великим закашњењем, тек 1997. године откривањем споменика на Земунском кеју код Хотела "Југославија".

Југославија је капитулирала за само 11 дана, а краљ и влада напустили су земљу три дана раније. Земља је раскомадана и подељена између Немачке, Италије, Мађарске и Бугарске, с тим што су Србију окупирале Хитлерове снаге.

Према подацима проф. др Драгољуба Живојиновића, у Априлском рату страдало је око 20.000 људи.

SKINI APLIKACIJU