Лончаревић: Вакцинација најбоља заштита од заразних болести

Вакцинација је најефикаснија мера заштите од заразних болести, а кад је на тај начин заштићено 95 одсто становништва то гарантује колективни имунитет, односно заштиту и појединаца и целе популације, каже епидемиолог Института за јавно здравље Батут, Горанка Лончаревић.

Вакцине су временом постале жртве свог успеха, напомиње она, и образлаже то чињеницом да све мање виђамо оболеле, због чега мислимо да су и те болести исчезле. А поента је у томе да су људи или вакцинисани или једноставно нису били у контакту с оболелима.

Недеља пред нама се обележава као Недеља имунизације (од 24. априла до 30. априла), како би се указало на значај вакцинације у борби против заразних болести.

"Обухват вакцинацијом би требало да буде око 95 одсто, јер је то значајно са аспекта колективног имунитета којим штитимо појединца али и популацију у целини, а поготово лица која нису могла бити вакцинисана због болести", појашњава Лончаревић. Она каже да Србија има дугу традицију обавезне имунизације, те да је још 1839. године Милош Обреновицгх увео вакцинацију против великих богиња.

Та болест је искорењена 1980. године, и то је прва превентабилна болест која је искорењена на глобалном нивоу захваљујући вакцинацији.
Искоренили смо и дечју парализу која је била велика пошаст педесетих и шездесетих година 20. века, каже Лончаревић и наводи да Србија била последња земља у Европи која је забележила епидемију дечије парализе, што се догодило 1996, када је 26 деце оболело, а двоје умрло. Она наглашава да је, захваљујући вакцинацији, Србија елиминисала и дифтерију и да је последњи случај регистрован 1980. године, као и последњи случај хуманог беснила.

"Упорно радимо на одржавању статуса земље без дечје парализе, имајући у виду да европски регион тај статус добио 2002. године. То је захтеван посао који подразумева да и даље достижете и одржавате висок обухват вакцинацијом против дечје парализе имајући у виду да се ова болест одржава у три зенмље у свету - Нигерији, Авганистану и Пакистану", наводи Лончаревић.

Србија је, како каже, ушла и у борбу против малих богиња, што је, наводи, захтеван посао, који подразумева примену ММР вакцину у другој години и пред полазак у школу, при чему је неопходно достићи висок обухват имунизације две дозе.

Актуелна епидемија малих богиња у Румунији, где је оболело више од 4.800 људи и умрла 21 особа, упозоравају да та заразна болест није елиминисана и да се борба и даље наставља.

Подсећа да су у Румунији у 98 одсто случајева оболели они који нису вакцинисани, да су међу смртним случајевима и деца која нису имала прилику да буду вакцинисана, јер вакцинација креће са навршених годину дана живота.

"То јесте упозорење да је индивидуална и колективна одговорност значајна, јер да је био одржан колективни имунитет у тој земљи не би била заражена она деца која до сада нису имали прилику да буду вакцинисана, а то су млађи од годину дана", нагласила је Лончаревић.

Осим Румуније епидемија се проширила и на многе земље ЕУ у којима је смањен број вакцинисаних, попут Француске, Швајцарске, Ауструије, Холандије, Данске...

Лончаревић је позвала родитеље да се о вакцинацији не информишу на интернету, већ да све недоумице које имају реше са изабраним педијатром, и поручила да је научно доказано да вакцинација ММР-ом (мале богиње, заушке, рубеоле) нема никакве везе с појавом аутизма код деце, о чему се у последње време све више говори. Она каже да, имајући у виду да се вакцина даје здравим особама, она претходно пролази најригорознију контролу националних агенција за лекове.

SKINI APLIKACIJU