Колапс медија у Србији као у време Милошевића

Према извештају организације Ирекс, на скали од нула до четири Србија је са оценом 1,78 сврстана у групу "неодрживи мешовити систем", у коме су делови законодавне и извршне власти против система слободе медија.

Медијски сектор у Србији је стагнирао и сада је на нижем нивоу него у време демократских промена, оценио је данас медијски консултант Горан Цетинић на представљању Индекса одрживости медија у Србији у 2017, у коме је указано да земља минимално испуњава циљеве одрживости медија.

Цетинић је на конференцији за новинаре у Београду указао да је медијски систем у Србији у пракси нерегулисан, иако су на снази добри закони.

Према Цетинићу, Регулаторно тела за електронске медије и ресорно Министарство не раде свој посао и медијски сектор у Србији данас није одрживији него што је био у време Милошевића.

Укупна оцена медијског сектора  је израђена на основу сагледавања пет критеријума: слободе говора, професионалног новинарства, плурализма вести, пословања и институција подршке.

Србија је за слободу говора добила оцену 1,77, док је по критеријуму професионалног новинарства оцењена са 1,25. Новинарка Марина Фратуцан је оценила да је оцена 1,77 за слободу говора поражавајућа и најнижа од 2011. године.

Слобода говора је отприлике обрунуто пропорционална времену Вучићеве владавине, сматра Фратуцан.

Она је истакла да и у извештавању на језицима националних мањина има проблема, јер се Савети националних мањина мешају у уређивачку политику.

Као пример Фратуцан је навела мађарску националну заједницу и утицај Савеза војвођанских Мађара на извештавање медија на језику те заједнице у Војводини.

Према извештају Ирекса, последице колапса медијског сектора у Србији највидљивије су у области професионализма и квалитета медијског садржаја.

За плурализам вести Србија је добила оцену 1,90, при чему Ирекс наводи да грађани имају приступ страним медијима, као и да постоје две независне новинске агенције и слободни интернет портали.

У области пословања Србија је добила оцену 1,64 услед лоших економских околности са којима је суочена већина медија у земљи.
Председник Асоцијације независних електронских медија Милорад Тадић је оценио да је свима јасно да највећи број медија у Србији тешко да може да послује самоодрживо.

Веома мали број локалних медија може да се издржава од маркетиншког оглашавања, указао је Тадић и напоменуо да у локалним самоуправама има бројних неправилности приликом пројектног суфинансирања.

Тадић, директор Радија Боом 93 из Пожаревца, указао је да поједине локалне самоуправе прибегавају јавним набавкама као начину за упумпавање новца у медије који су им блиски.

И Предраг Благојевић из Асоцијације он лајн медија је оценио да локални портали добијају само промиле од новца за интернет оглашавање.

Он је оценио да се повећава новац за он лајн оглашавање, али да највећи део иде за кампање на друштвеним мрежама и великим емитерима.
Благојевић је указао да се повећава број портала и да многи од њих добијају новац на конкурсима за пројектно суфинансирање, а да практично још нису ни активни.

Највећу оцену у Индексу одрживости медија за 2017. Србија је, појединачно гледано, добила у области институција подршке, и то 2,35, с обзиром на то да има више асоцијација медијских власника и издавача, као и удружења новинара, што се види као "светла страна медијског система".

У групи "Неодрживи мешовити систем" су и Азербејџан, Русија, Македонија, Таџикистан, Казахстан и Белорусија, али сви они имају слабије оцене од Србије у погледу одрживости медија, док Бугарска има бољу оцену - 1,86. Од суседа са Србијом у групи је још Босна и Херцеговина, која је исто добила оцену 1,78, док су остале земље региона - Хрватска, Црна Гора и Румунија - у боље оцењеној групи у којој је систем одрживости медија окарактерисан као "скоро одржив".

У боље оцењену групу Иреkс је сврстао и Косово са укупном оценом одрживости медија 2,39. У најгоре оцењеној групи су Туркменистан и Узбекистан и у њима, према извештају Ирекс, систем није одржив и против је слободних медија.

SKINI APLIKACIJU