Fajter

Društvo

Чувеном научнику Србину музеј отварају - Хрвати

Autor: Фајтер/Агенције од 15. 05. 2017.

Једини музеј у свету о промени климе која се заснива на "Канону осунчавања" чувеног научника Милутина Миланковића биће отворен у његовој родној кући у Даљу, у Хрватској, јер у Србији "министри нису хтели ни да чују да потроше средства за нешто тако далеко као што је Миланковић", изјавио професор Александар Петровић.

О отварању музеја чувеном Србину чијег се ултрапрецизног календара ни данас не придржавају његови сународници говорио је професор Александар Петровић, из Центра за мултидисциплинарне студије Универзитета у Београду.

"Наше Министарство науке је за време Александра Поповића финансирало, уз малу помоћ хрватске стране, реновирање Миланковићеве куће која је била у ужасном стању. У тренутку када смо добили разумевање локалне заједнице у Даљу и управника Миланковићеве куће, ми смо схватили да је то место идеално да направимо Музеј, посебно када смо били одбијени у Београду", казао је Петровић на предавању "Миланковић и тајна промена климе", које је одржано у Музеју ПТТ.

Он је додао да ће Миланковић бити присутан у свету и разумљив људима који имају потребу да сазнају о промени климе.

"Миланковић је кључ о промени климе. Иако имамо безброј теорија и модела о климатским променама још увек ништа не може да се пореди сa Миланковићевом теоријом, која је једина потврђена", рекао је Петровић.

Директор Културног научног центра из Даља Ђорђе Нешић је казао да је родна кућа Миланковића била потпуно девастирана, иако је била заштићена као културни споменик.

"Након низа покушаја хрватске и српске стране 1960. година да се кућа обнови, тек на иницијативу појединаца 2005. године је почела обнова, а 2008. је одржан први научни скуп", рекао је Нешић.

Кустос Музеја ПТТ Жељко Шарић је казао да је некада потпуно урушена кућа Миланковића сада постала "културно уметнички центар".

Шарић је најавио трибину за 24. мај на тему о још једном чувеном Србину из Хватске - Николи Тесли. "Теслина симболика тријаде" ће обележити 125 година од прве и једине посете Николе Тесле Србији.

Директор Математичке гимназије Срђан Огњановић је казао да су њихови ученици ти који Миланковићеву традицију настављају кроз остваривање резултата у науци.

Новојулијански или Миланковићев календар

Међу Србима је и даље мало позната чињеница да и већина православних цркава слави Божић (али не и Ускрс) када и Римокатоличка и протестантске, али по свом календару.

Календар кога се иначе, па тако и за прославу Божића, држе те цркве се зове Новојулијански, реформисани Јулијански или, према творцима Мелетијин или Миланковићев календар.

Наиме у Цариграду (Константинопољу или Истанбулу) маја 1923. године одржан је Свеправославни конгрес на коме је као члан српске делегације учествовао и српски астроном Милутин Миланковић који је на захтев православних представио свој календар.

Опште одушевљење присутних патријарха и изасланика (осим из Московске патријаршије која није имала представника јер се још није била опоравила од крваве револуције 1917. године), Миланковић није заслужио само тиме што је календар неупоредиво тачнији (за разлику од грегоријанског календара који на сваких 400 година "испушта" три преступне у односу на стари јулијански овај на сваких 900 година испушта седам), већ и због тога што њиховим усвајањем добијају нормалан календар а да не морају да прихвате календар католичке цркве.

Православне цркве које су реформисале календар су прихватиле од 1924. па надаље (бугарска црква тек 1963.) Миланковићев или тзв. Новојулијански календар, а не Грегоријански.

Календар су до данас прихватиле 10 од 14 аутокефалних православних цркава и то Цариградска (Васељенска) патријаршија (по "првенству части" међу православним црквама прва), Александријска патријаршија (друга), Антиохијска патријаршија (трећа), Грчка православна црква (11.), Кипарска црква (10.), Бугарска православна црква (осма), Румунска православна црква (седма), као и мање православне цркве Пољске (12.), Чешких земаља и Словачке (14), Албанска (13). Занимљиво је да и већина парохија у САД православних цркава које се држе старог календара, чак и Московске патријаршије, примењују новојулијански календар.

Верни календару који се у Србији сматрају "светим" и зову "православним" (иако га је увео римски цар Јулије 45. године пре Христа и који би по томе могао бити зван и "варварским"), остале су Јерусалемска патријаршија (четврта по "првенству части"), Московска патријаршија (пета), Српска православна црква (шеста по диптиху Васељенске а седма по оном Московске патријаршије), Грузијска православна црква (девета) а примјењује га и манастирска заједница Света гора.

Миланковићев и Грегоријански календар ће се први пут разликовати 2800. године.



SKINI APLIKACIJU


Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.





Povezane vesti