Fajter

Ekonomija

На бироу рада и 151 доктор наука

Autor: Аутор: Фајтери /Политика.рс / ОД 07.06.2019

У Србији су званично без посла 22 доктора економских наука. Они уједно чине и најмасовнију групу међу најобразованијим грађанима, који су евидентирани у Националној служби за запошљавање. Просечно имају око 45 година, а на бироу рада су у просеку око 34 месеца.

Интересантан је, међутим, податак да је баш прошлог месеца један међу њима добио пословну понуду, захваљујући посредовању НСЗ-а. Истог месеца јату доктора економских наука на бироу се придружио још један нови члан. За њима „каскају” и доктори медицинских наука. Њих је деветоро. Просечно на посао чекају 28 месеци и имају 36 година. Минулог месеца један доктор са највишим степеном стручности добио је посао. На евиденцији су и научни истраживачи филологије/доктори наука филолошке науке. Њих има један мање од доктора медицинских наука, а захваљујући НСЗ-у двоје их се запослило овог јуна. На листи је и седам доктора правних наука, исто толико научних истраживача биологије, пет доктора наука филозофије... Иако би било очекивано да се о све њих послодавци отимају, у пракси то очито није тако. Јер, према подацима Националне службе за запошљавање на посао у Србији чека 151 доктор наука различите струке, од којих су 92 жене. Статистика потврђује да су економија и право, а потом и медицинске и друштвене науке, области за којима влада највеће интересовање оних који се одлуче да стекну осми степен стручности, али и да су управо они ти који тек понекад могу да очекују запослење посредством бироа рада. Од 151 незапослене особе, са највишим степеном стручности, посао је преко бироа рада добило тек њих 15, али постоје и они који су на евиденцији само про форме, јер очекују некакве олакшице или визу за срећније место где ће њихова диплома имати већу тежину.

Према најновијем извештају Светског економског форума, од укупно 137 земаља Србија се по индикатору „капацитет за задржавање талената” налази на 134. позицији. Како је недавно подсетио проф. Драган Лончар, продекан за сарадњу са привредом са Економског факултета, око 35.000 људи годишње напушта Србију, а као пример улагања државе навео је податак да се у школовање једног доктора улаже око 55.000 евра.

– И поред тога, разлози њиховог одласка су доминантно економске природе, али значајан удео имају незадовољство амбијентом и одсуство перспективе. Истраживање Института за развој „Трошкови емиграције младих из Србије” показало је да државни трошкови одласка младих износе 1,2 милијарде евра годишње, што чини нешто мање од три одсто БДП-а – подсетио је проф. Лончар, и додао да се уласком у ЕУ неће окончати одлив мозгова из земље што се може видети на примерима Бугарске, Румуније и Хрватске.

Осим оних са највишим степеном стручности, у Србији сличну муку око запошљавања муче и људи са завршеним факултетом и мастером. Крајем јуна на евиденцији је било 4.025 дипломираних правника, 3.781 дипломирани економиста за општу економију, банкарство и финансије, 2.926 дипломираних економиста, 2.383 доктора медицине, 1.189 доктора стоматологије, 66 мастера економских наука, 21 мастер ликовних уметности, 20 специјалиста политиколога…                                                                                                                   У НСЗ-у потврђују да најтеже до посла долазе профили у којима постоји далеко већи број оних на евиденцији, него што је број случајева запошљавања, односно пријављених потреба. Међу њима су професори дефектологије за особе с поремећајима у понашању, специјалисти струковни васпитачи, историчари и мастер историчари, дипломирани политиколози за међународне послове, дипломирани социјални радници, дипломирани и мастер ликовни уметници, професори руског језика, дипломирани историчари уметности...



SKINI APLIKACIJU


Komentari

More recently, mutations in the KLHL3, CUL3, and SPAK genes have been linked to Gordon syndrome 272, 273 priligy seratonin

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.





Povezane vesti